Постоји неколико начина на које хигрометри заправо мере нивое влажности ваздуха. Сензори отпорности прате како се електрични отпор мења када одређени материјали апсорбују влагу. Ови типови углавном дају мерења са тачношћу од око 3 до 5 процената релативне влажности. Затим постоје капацитивни сензори који прате промене капацитивности кроз специјалне полимерне филмове. Они су обично тачнији, око плус-минус 2% РВ, и данас их има у свим нашим паметним телефонима и другим дигиталним уређајима. Психрометри старе школе постоје већ дуже време. Раде тако што мере разлику температуре између два термометра — један је замотан у мокру тканину, док је други сув. Та разлика указује на ниво влажности, заснован на количини испаравања. Неки механички модели чак користе органски влакна или нити људске косе, јер се они природно шири и скупљају са променама влажности. Приликом бирања хигрометра, људи треба да размотре колико им је тачност заиста потребна у њиховој конкретној ситуацији. Узмимо пример хладњачких огледала — они омогућавају изузетно прецизна мерења, са тачношћу до 0,1% РВ, али искрено, нико не жели те компликоване и скупе моделе код куће, осим ако не раде у некој лабораторији или индустријском објекту.
Квалитет сензора има велики утицај на поузданост наших мерења. Узмимо аналогне хигрометре који користе косу као елемент за снимање — они губе тачност неких 10 до 15 процената релативне влажности сваке године ако их редовно не рекалибришемо. Дигитални капацитивни сензори су много бољи у задржавању тачности, задржавајући је отприлике две или три године пре него што буде потребно интервенисати. Неки модели врхунског квалитета заправо долазе опремљени овим напредним МЕМС сензорима који се самоподешавају при промени температуре, смањујући грешке мерења за око трећину у поређењу са уређајима почетног нивоа. Најновији извештај о инструментима за мерење влажности из 2024. године истиче још једну предност — индустријски капацитивни сензори много боље подносе накупљање прашине и хемикалије у ваздуху, нешто што често брзо оштећује јефтиније резистивне сензоре.
Место на коме постављамо ове сензоре влажности има велики значај за тачност мерења. Они који су постављени превише близу отвора за ваздух или поред прозора често показују вредности које одступају за око 10 до 20% због кретања ваздуха и разлика у температури. Погледајте шта се дешава када директна сунчева светлост погоди сензор и подигне његову температуру до 85 степени Фаренхајта – понекад ће регистровати око 5% нижу влажност од стварног нивоа у просторији, који може бити 50% РН. Већина произвођача препоручује да их обесите на висини између четири и шест стопа од пода и да буде осигурано да су на најмање десет стопа удаљени од извора протока ваздуха. Истраживања су показала да специјални модели са компензацијом температуре смањују ове грешке за отприлике две трећине у кућама и канцеларијама где системи контроле климе стално врше прилагођавање.
Када је у питању тачност, дигитални хигрометри углавном боље раде од својих аналогних варијанти. Већина дигиталних модела држи се прилично близу стварне вредности са грешкама око 1-2% релативне влажности, док се старији аналогни модели често више разликују, обично за око 5-10%. Зашто постоји разлика? Па, аналогни хигрометри зависе од ствари попут нити људске косе или металних завојница које се шире и скупљају са променама нивоа влаге. Ови материјали просто не трају вечно кад су стално изложени истезању и скупљању. Дигитални модели функционишу другачије. Они имају електронске сензоре унутра који мере влажност без свих тих физичких покрета. Неки тестови су показали и интересантне бројке. Након отприлике пола године, око две трећине аналогних хигрометара одступило је ван прихватљивог опсега од плус/минус 5%, док је скоро девет од десет дигиталних и даље давало поуздане податке.
| Karakteristika | Аналогни хигрометри | Дигитални хигрометри | 
|---|---|---|
| Опсег тачности | ±5–10% | ±1–3% | 
| Frekvencija kalibracije | Сваких 2–3 месеца | Godišnje ili predkalibrirano | 
| Ekološka stabilnost | Osetljiv na promene temperature | Kompensuje promene temperature | 
Дигитални хигрометри дају нове мерења отприлике сваких 10 до 15 секунди, због чега су прилично добри за места на којима се влажност брзо мења, као што су лабораторије са контролисаном климом које видимо у научним центрима или музејима уметности. Стари аналогни уређаји функционишу другачије. Понекад им је потребно пола сата, чак и до једног сата, да се стабилизују након промене услова у средини, јер њихови делови физички спорије реагују. Последица тога је закашњење, што значи да људи могу да не схвате шта се дешава док не буде касно, те да исправљају проблеме са влажношћу тамо где заправо не постоје. Таква грешка може бити веома штетна по осетљиве предмете који захтевају пажљиво праћење. Није чудно, дакле, што је већина музејских стручњака, око 78 процената према недавним анкетама, прешла на коришћење дигиталних верзија како би чувала вредне збирке од оштећења.
Digitalni higrometri na niskom budžetu obično koštaju između 8 i 15 dolara, ali njihova merenja mogu varirati u velikoj meri. Nezavisna testiranja su pokazala da skoro trećina jeftinijih modela (ispod 20 dolara) već nakon šest meseci počinje da prikazuje greške veće od 5% relativne vlažnosti. Glavni krivci? Često loša zaštita od smetnji ili jednostavno korišćenje jeftinih komponenti unutar uređaja. Kada je tačnost od presudne važnosti, kao što je održavanje odgovarajuće vlažnosti za cigare ili čuvanje osetljivih naučnih materijala, dodatna ulaganja imaju smisla. Modeli srednjeg cenovnog ranga, između 25 i 50 dolara, obično nude bolje karakteristike poput dvostrukih senzora i mogućnosti kalibracije. Ovi napredniji modeli smanjuju greške u merenju za oko 72% u poređenju sa osnovnim modelima. Nimalo loše za dodatnih desetak dolara.
Нови хигрометри нису увек прецизни. Фабричке спецификације често дозвољавају грешке до плус-минус 5% релативне влажности, што је наглашено и у недавном извештају НИСТ-а из 2022. године. Проблем се током времена још више погоршава. Када су ови уређаји стално изложени променама температуре и разним честицама у ваздуху, њихова тачност има тенденцију одступања. Музејима је потребна прилично строга контрола, одржавање влажности између 45 и 55% РВ како би се спречило оштећење вредних предмета. Редовне куће заправо функционишу задовољавајуће у опсегу од 30 до 50%. Али ако се ти мерачи не проверавају редовно, нетачни подаци могу значити да се негде у склопу развија плесан или да је ваздух у просторији превише сув. Обе ситуације стварају проблеме за здравље људи и на различите начине оштећују зграде.
Тест са соли пружа доступан начин да се провери тачност хигрометра на приближно 75% РВ:
Већина јеftиних хигрометара који коштају мање од двадесет долара често направљена директно у фабрици без правилне калибрације, због чега имају почетне грешке од око плус/минус 7% релативне влажности. Нека недавна истраживања о квалитету ваздуха у затвореним просторима показала су и нешто веома забринутљиво. Око две трећине тих потрошачких уређаја који нису били правилно калибрисани пропало је на основним тестовима соли након само шест месеци. Музеји и лабораторије троше добру количину новца да своју опрему држе прецизно калиброваном кроз редовне провере од стране стручњака. Обични људи не би требали занемарити ни ово. Проверавање домаћих хигрометара бар једном годишње сваке сезоне има смисла, посебно када се планира коришћење влажилаца или сушилица ваздуха на основу њихових мерења. На крају крајева, нико не жели да губи време борбе са проблемима влаге изазваним нетачним мерењима.
Различити типови хигрометара имају разне важне улоге, у зависности од тога где се користе. Код куће, ови уређаји одржавају пријатан ниво влажности ваздуха око слатке тачке од 40 до 50 процената релативне влажности. Међутим, лабораторијама је потребна много већа прецизност, при чему неки инструменти могу мерити са тачношћу од чак 1% током осетљивих експеримената. Музеји имају своје захтеве, одржавајући стабилне услове између око 45 и 55% релативне влажности како би заштитили вредне збирке од штете. Они који се користе у обичним домаћинствима обично имају упозорења када влажност постане превисока или прениска, што је важно јер вишак влаге може оштетити дрвене подове и изазвати проблеме с плесни. Индустријски модели раде у позадини како би одржали конзистентне услове у производним процесима који су веома осетљиви на промене. Запослени у музејима редовно се ослањају на посебне хигрометре који бележе податке током времена, помажући им да прате факторе средине и спрече трајно оштећење вредних историјских предмета услед флуктуација нивоа влажности.
Prema najnovijim istraživanjima kvaliteta vazduha u zatvorenim prostorima iz 2024. godine, održavanje vlažnosti unutrašnjeg vazduha na oko 45% smanjuje rast plesni za otprilike 34% u poređenju sa prostorijama gde vlažnost prelazi 50%. Osim toga, ovaj nivo pomaže ublažavanju smetnji usled suvog vazduha, kao što su bolovi u sinusu i ljuštenje kože. Savremeni pametni higrometri rade u kombinaciji sa grejnim i rashladnim sistemima kako bi automatski regulisali klimu. Kada nivo vlage izađe van ciljanog opsega za plus ili minus 5%, ovi uređaji aktiviraju činioca vlažnosti ili dehumidifikator već nakon samo 15 sekundi. Takva brza reakcija sprečava pojave poput stvaranja kondenza na prozorima, koje se obično dešava kada vlažnost pređe 60%, a takođe smanjuje statičke udare koji nastaju kada nivoi padnu ispod 30%. Ispravno podešena vlažnost znatno povećava udobnost boravka u prostorijama i štiti zgrade od dugoročnih oštećenja.
Влажометри имају склоност да губе тачност са временом. Аналогни уређаји обично одступају за око 3 до 5 процената годишње, док се они премијум дигитални сензори спусте за отприлике 1 до 2 процента годишње. Калибрација помоћу соли на сваких шест месеци може вратити потрошачке уређаје у опсег тачности од плус-минус 3 процента у већини случајева. Али будите опрезни, према подацима из часописа „Индоор Климејт Џорнал“ са прошле године, отприлике четвртина јефтинијих модела чија је цена испод двадесет долара неће проћи калибрацију након само две године. Када је у питању нешто заиста важно, као што је правилно складиштење лекова, стручњаци из индустрије углавном препоручују замену ових сензора између осамнаест и двадесет четири месеца. Такође, не заборавите да уложите у калибрационе комплете који су проследиви НИСТ-у (NIST), а који коштају од педесет до двеста долара. Они су неопходни да бисте испунили прописане норме и задржали поверење свих у добијене мерења.
Који тип хигрометра је најтачнији?
Hladnjaci sa ogledalom su među najpreciznijim, sa tačnošću do 0,1% RH. Međutim, skupi su i često se koriste u laboratorijama ili industrijskim uslovima.
Koliko često treba kalibrisati digitalne higrometre?
Digitalni higrometri bi se obično trebali kalibrisati svake jedne do dve godine, ili kako preporučuje proizvođač, posebno ako se koriste u kritičnim sredinama.
Da li jeftini higrometri mogu biti pouzdani?
Iako budžetni higrometri mogu biti delimično pouzdani, često imaju veće stope grešaka u poređenju sa skupljim modelima. Korišćenje testa soli za kalibraciju može poboljšati njihovu tačnost.
Šta utiče na očitanja higrometra?
Očitanja higrometra mogu biti pod uticajem temperature, blizine ventilaciji ili sunčeve svetlosti, kao i degradacije senzora tokom vremena.